Familija MSK modulacija

Тип работы:
Реферат
Предмет:
Связь


Узнать стоимость

Детальная информация о работе

Выдержка из работы

Dejaa M. Sivic
potporucnik, dipt. inz.
VP 4514−2 Pod {one*
Dr MBan M. Sunjevaril,
pukovnik, dipl. inz.
Vojootehiucki mstilut VJ, Beograd
FAM1LUA MSK MODULACUA
UDC: 621. 396. 21:621. 376
Retime:
Trend razvoja savremenih mobiinih komunikaeija zahteva primenu modulacionih metoda koje obezbeduju izlazni signal Ito bolje spektralne efikasnosti i primenu pojacivaca snage u klasi C. V tom pogledu GMSK modulacija ima veoma dobre osobine i predstavlja modulacionu metodu sa velikom perspektivom. Njenu efikasnost, uostalom, dokazuje primena u GSM mobilnim sistemima. Pojava softverski definisanog radija otvara sasvim novu dimenziju u projektovonju mobiinih sistema. Jedna od njih je i primena linearizovanih CPM signala.
KljuCne reci: mobilne komunikaeije, modulacija, digitalna modulacija, GMSK modulacija, lineorizaeija CPM signala, linearizaeija GMSK signala, softverski definisan radio.
THE MSK MODULATION FAMILLY
Summary:
In the era of new trends in the development of mobile communication systems, a modulation technique should provide an output signal with extraordinary spectral efficiency and application of the output power amplifier in the C class. The GMSK modulation technique has very good characteristics as well as perspective. Its efficiency is proved by the application in GMS mobile systems. The Software Defined Radio opens new dimensions in the design of mobile systems. One of them is the use of linearized CMP signals.
Key words: mobile communications, modulation techniques, digital modulation techniques, GMSK modulation technique, linearization of CMP signals, linearization of GMSK signals, Software Defined Radio.
Uvod
Uskoro de mesto analognih mobiinih komunikacionih sistema zauzeti digitalni sistemi sa svim svojim prednostima i ne-dostacima. Ovaj trend de vrlo brzo zazi-veti kao standard u celom svetu. Dokaz tome jeste novi Evropski mobilni komu-nikacioni sistem trede generaeije UMTS (Universal Mobile Communications System) koji je potpuno digitalan. U prilog tome govori i pojava softverski definisa-
nog radija koji predstavlja kamen teme-ljac sistema trede generaeije, a koji je, takode, potpuno digitalno zasnovan.
Prednosti koje pruzaju digitalni sistemi u odnosu na analogne su velike. Mogudnost prenosa ne samo govora ved i podataka svih oblika, povezivanje na svetsku mrezu (World Wide Web) i njeno korisdenje, integraeija komunikacionih sluzbi (ISDN), laksa zastita privatnosti svih informaeija i jos mnogo toga, prednosti su koje pruzaju digitalni sistemi.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 4−5/2000.
433
Osnov ovih sistema prcdstavljaju digi-talne modulacione metode koje su se vrlo brzo razvijale u prethodnom periodu.
S obzirom na rasprostranjenost mo-bilnih komunikacionih sistema i porast broja mobilnih korisnika, kako trenutnih tako i potencijalnih, vidi se da je frekven-cijski spektar, kao prirodni resurs, vrlo ogranicen. Zbog toga ga jc potrebno sto Stedljivije koristiti, a u isto vreme ostvariti sto vise veza. Efikasno koriscenje radio--spektra povlaci za sobom iznalazenje takvih modulacionih tehnika koje imaju sto bolju spektralnu iskoriscenost.
GMSK (Gaussian filtered Minimum Shift Keying) jeste jedna izuzetno dobra digitalna modulaciona metoda koja ima veliku spektralnu iskoriscenost. Pri nje-nom opisivanju poiazi se od MSK (Minimum Shift Keying) modulacije.
MSK moduladjja
Modulacija MSK je binarna digitalna frekvencijska modulacija sa indeksom h = 0,5 i spada u grupu metoda frekven-cijske modulacije. U literaturi se svrstava i u kontinualne fazne modulacione (Continual Phase Modulation) metode, CPM metode. MSK se razvio iz potrebe da se poboljsaju dobre osobine OOPSK (Offset Quaternary Phase Shift Keying) modulacije, a moze se posmatrati cak i kao specijalni slucaj OQPSK ili kao poseban slucaj CPFSK (Continuous-Phase Frequency Shift Keying) [1].
MSK signal matematicki se moze predstaviti izrazom:
s (t)=cos|2it |fo+j t+Xo
nTb& lt-t<-(n+l)Tb
d. e{-l,+l} (1)
gde je:
fo — noseca frekvencija,
Tb — trajanje informacionog simbola (trajanje bita),
dn — bipolama povorka informacio-nih simbola.
Noseca frekvencija se menja na po-cetku svakog informacionog simbola, tako da za d0 = 1 frekvencija postaje
fo + -, a za dn = -1 frekvencija popri-4Tb
ma vrednost fo-------. Faza x" je kon-
4Tt
stantna za vreme svakog Tb intervala i odredena je izrazom:
x" = |xn_i + y (d0. i-dn)J mod 2n (2)
Jednacina (1), koristeci trigonome-trijski identitet za kosinus sume uglova, moze se izraziti u kvadratumoj formi na sledeci nacin:
s (t) = a"cos — cos 2rtfot -2Tb
-bnsin-sin2jcfot = I (t)-Q (t), (3) 2Tb
nTb & lt- t & lt- (n + l) Tb
Ovde je a" = cosxn = ±1, bn = d0cosxn = ±1.
I (t) se naziva komponenta u fazi, a Q (t) komponenta u kvadraturi. Velicine cos (2?tfot) i sin (2nfot) predstavljaju no-sioce u fazi i u kvadraturi respektivno. VeliCine cos (7tt/2Tb) i sin (nt/2Tb) nazi-vaju se kosinusoidna, sinusoidna simbol-ska tezina respektivno. Promenljive a" i bn zavise od dolazeceg simbola i mogu se menjati svakih Tb sekundi, jer je to period promene podataka. Medutim, zbog kon-stantnog faznog ogranicenja, promenljiva moze da promeni vrednost samo pri prolasku cos (nt/2Tb) kroz nulu, a b0
434
VOJNOTEHNlCKI GLASN1K 4-S^OOO.
moze da promeni vrednost samo pri pro-lasku sin (nt/2Tb) kroz nulu, jer su sim-bolske tezine u oba kanaia poluperio-dicne sinusoide sa trajanjem 2Tb sekundi.
Potrebno je primetiti da je xn u jednacini (2) funkcija razlikc izmedu pret-hodnih i trenutnih podataka (diferend-jalno kodovanje). Promenljive an i bn mogu se posmatrati kao diferendjalno kodovane komponente povorke podataka dn. Zato se MSK moze posmatrati kao poseban slucaj OOPSK, pa se jedna-cina (3) moze napisati u sledecem obiiku:
s (t) = dj (t)cos — cos2nf0t-2Tb
-do (t)sin-^-sin2jifot (4)
2Tb
gde je:
di (t) — niz u fazi,
dQ (t) — niz u kvadraturi sa dva puta duzim trajanjem simbola od trajanja bit-skog intervala, kako je ilustrovano na slid 1.
Ovaj oblik zapisa MSK signala na-ziva se i prekodovani MSK. Na slid 2 prikazan je nacin formiranja i vremenski oblik MSK signala, dok je na slid 3 prikazan njegov spektar i spektar BPSK, QPSK i OQPS radi uporedenja.
GMSK moduladja
Moduladja MSK ima nekoliko do-brih osobina, a to su: konstantna anvelo-pa, relativno uzak spektar i mogucnost koherentne detekcije. Ipak, ona ne ispu-njava nekoliko bitnih zahteva sa gledista koriscenja u sistemima mobilnih komuni-kadja gde se primenjuje SCPC prindp, to jest prindp jednog nosioca po kanalu (Single Channel Per Carrier). Zbog zahteva za povecanjem kapadteta mobilnih
sistema pozeljna je primena spektralno efikasnih moduladja, to jest moduladja kojc omogucavaju da se u sto uzem op-segu spektra prenese sto vise bita infor-macije. Kao Sto se vidi sa slike 3, MSK moduladja je losija od QPSK i OQPSK moduladja. Zbog toga se pokusalo sa poboljsanjem spektralne karakteristike MSK moduladje uoblicavanjem povorke informacionih bita. Naime, MSK se moze generisati direktno primenom FM moduladje. Koriscenjem premodulacionog ni-skopropusnog filtra, kao na slid 4, uobli-cava se povorka informacionih bita pre formiranja MSK signala radi dobijanja sto uzeg spektra.
Da bi se formirao signal sa kompak-tnim, uskim spcktrom, NF premodula-doni filter mora da ima sledece osobine:
— uzakpropusniopsegioStreivice,
— mali preskok amplitude signala impuisnog odziva filtra,
— odrzavanje nivoa izlaznog signala iz filtra pri kojem se odrzava fazni pomak FM modulatora od nula do n/2.
Prvi uslov obezbeduje prigusenje komponenti visih frekvencija, drugi uslov je potreban da ne bi doslo do prevelike trenutne frekvendje devijadje, dok je tred uslov neophodao za koherentnu de-tekdju, kao na primer kod MSK. Ipak, bar dva ogranicenja nisu sustinski bitna za efektnu koherentnu binarnu FM mo-duladju sa indeksom moduladje h = 0,5. Ovako premodulisam MSK signal moze se koherentno detektovati zbog toga sto se njegov prosecni fazni prelaz ne razli-kuje od onog koji ima obicna MSK.
Sve opisane karakteristike zadovo-Ijava Gausov niskopropusni filter. Nje-gova amplitudska prenosna karaktcri-stika prikazana je na slid 5 za slucaj razlicitih vrednosti proizvoda BTb (pro-pusni opseg NF filtra puta vremensko
VOJNOTEHNlCK! GLASNIK 4−5/2000.
435
trajanje bitskog intervala). Posto ispu- Ovako modifikovana MSK se naziva njava sve navedene uslove, modifikovana Gausova MSK ili GMSK zbog koriScenja MSK modulacija koja koristi premodula- Gausovog niskopropusnog filtra. cioni Gausov niskopropusni filter pred* GMSK modulacija je digitalna mo stavlja izvrsnu digitalnu modulaciju. dulaciona metoda, jer je poruka koju ona
cut)
& lt-*,(«>-
5/. 1 — llustracija kvadraturnih nizova:
a) — Informaciotu w'-j, b) • nizu fazx, & lt-) — nit u kvadrosun
436
VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 4−5/2000.
SI. 2 — Formiranje MSK signala pomocu kvadratumih komponertti
VOJNOTEHNICKi GLASNDC 4−5/2000.
437
prenosi binama, a pripada i signalima sa kontinualnim faznim pomakom, jer je u osnovi fazna modulacija sa kontinualnom promenom faze. GMSK spada u grupu kombinovanih modulacionih metoda, tj. ona je digitalna modulacija sa kontinualnim faznim pomerajem.
Si 4 — Dobijanje modifikovane MSK uz pomot premodulacionog NF fdtra
Osobine GMSK moduladje
GMSK signal moze se zapisati u obliku u kojem se zapisuju CPM signa-li [2]:
Z2E
s (t, d»)=j-co$(2/tf0t + & lt-p (t, dn) + & lt-po) (5)
VTb
Ovde je sa E obelezena energija signala na simbolskom intervalu Tb, a sa (po oznacena je pocetna faza. U daljem razmatranju pretpostavljeno je da je ona jednaka nuli. Time se ne gubi na opstosti,
SI. 5 — Amplitudska prtnosna karakteristika Gausovog niskopropusnog filtra za razlicite vrednosti BT, t,
438
VOJNOTEHNlCKI OLASNIK 4−5/2000.
ali se pojednostavljuje proracun. Promen'- Ijiva faza u koju je utisnuta informacija odredena je izrazom:
p (t, d") = 2nh? dj g (i-nTb)dt (6) gde je:
g (t) — normalizovani frekvencijski impuls,
h — indeks modulacije, dn — informa-ciona sekvenca binarnih simbola.
Modulacioni indeks GMSK signala je h = 0,5 dok je frekvencijski impuls odreden izrazom [3]:
g (t) = rect Hgaus (0 (7)
Frekvencijski impuls g (t) predstavlja konvoluciju (®) prevougaone funkcije rect (rectrangle) centrirane u koordinat-nom pocetku, duzine Tb i impulsnog od-ziva Gausovog niskopropusnog filtra hGAUs (l)i koji se karakteriSe proizvodom BTb (proizvod propusnog opsega NF filtra 3dB i vremenskog trajanja bitskog intervala). Ovaj integral odreden je na intervalu od -*& gt- do +". Uobicajeno je, radi lakseg izracunavanja, da se ovaj integral ogranici na odredenu duzinu LTb koja se krece u granicama 3 & lt- LTb & lt- 5. Time se vrlo malo gubi u preciznosti proracuna (unutar intervala cije trajanje je ograniceno trostrukom vrednosdu stan-dardne devijaeije o nalazi se 99,99% energije impulsa Gausovog oblika), dok se znatno uproscava matematicka mani-pulacija signalom.
Integral frekvencijskog impulsa na-ziva se fazni odziv i odreden je formulom:
q (t) = / g (t) di (8)
Na slid 6 prikazan je izgled faznog odziva za MSK i GMSK za L = 4 i BTb — 0,3 radi uporedenja. Moze se uo-citi osnovna prednost GMSK nad MSK signalom. Faza GMSK signala ima blag prelaz zbog kojeg se dobija uzi spektar, dok MSK ima nagli prelaz i adekvatno tome znatno siri spektar.
SI. 6 — Faziti odziv za MSK i CMSK za L — 4 i BT& gt- - 0,3
Spektralnu gustinu snage GMSK sig-nala ilustruje slika 7, gde su prikazane spektralne gustine snaga GMSK signala za razlicite vrednosti proizvoda BTb.
Si. 7 — Spektralna gustine snaga CMSK Mgnala za razlicite vndnosti BT*
VOJNOTEHNICKI GLASN1K 4-S/2000.
439
Moze se uociti da je za manju vred-nost BTb proizvoda spektar kompaktniji. Za BTb = & lt-* spektar GMSK signala se podudara sa spektrom MSK signala, a za BTb = 0,16 spektar GMSK signala je isti kao spektar TFM (Timed Frequency Modulation) signala.
SI. 8 — Deo snage GMSK signala u kanalu
Na slici 8 prikazan je procenat snage u kanalu u zavisnosti od normalizovanog propusnog opsega preddetekcionog filtra B/B, gde je Bj Sirina preddetekcionog filtra i D Sirina odgovarajuceg pravougao-nog NF filtra, odnosno, Sirina kanala [4]. U tabeli 1 prikazana je zauzetost opsega
Tabela 1
Zauzetost opsega u GMSK, MSK i TFM signala u zavisnosti od zadate snage
00 Procenat snage (%)
90 99 99,9 99,99
GMSK 0.2 0. 52 0,79 0,99 1,22
0. 25 0. 57 0. 86 1,09 1,37
0.5 0,69 1. 04 1,33 2,08
MSK 0. 78 1,20 2,76 6. 00
TFM 0. 52 0,79 1,02 137
za zadati procenat snage signala gde je BTb promenijiva. Radi uporedenja prikazana je zauzetost i za MSK i TFM signale.
Na slici 9 prikazan je odnos snage signala koja se preliva u susedne kanale i ukupne snage signala u posmatranom kanalu. Ovde je kao apscisa uzet norma-lizovani razmak izmedu kanala f$Tb i prctpostavljeno je da oba kanala imaju idealne pravougaone propusne karakteri-stike BjTb «1.

SI. 9 — Odnos snage signala prelivene u susedne kanale i ukupne snage u posmatranom kanalu
Analizirace se uticaj delovanja adi-tivnog belog Gausovog Suma na perfor-manse GMSK signala u slucaju koheren-tne detekcije. PoSto je to digitalna modu-lacija uticaj smetnje izrazava se verovat-nocom greske po bitu, to jest sa BER-om (Bit Error Rate).
Kod svih binarnih modulacija, u us-lovima vetikog odnosa signal/Sum SNR (Signal to Noise Ratio), BER se moze aproksimirati izrazom [4]:
440
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 4−5000.
gde je:
No — spektralna gustina snage aditiv-nog belog Gausovog suma, erfc () — kom-plementama funkcija greske:
erfc (x) = -7=- JVu'-du (10)
VJt «
Velicina dmD predstavlja minimalnu vrednost rastojanja d izmedu binamih simbola u Hilbertovom prostoru, posma-trano tokom vremenskog intervala od tj do t2. Rastojanje d definisano je izrazom:
vani odnos E^/No GMSK sa BTb = 0,25 ne prelazi 0,7 dB.
Predstavljanje CPM signals pomocu superpozicionih impulsa
GMSK signal predstavlja posebnu klasu CPM signala Cija se kompleksna anvelopa moze predstaviti izrazom:
s (t) = exp
d0q (t — nTb)
(13)
d2 = j'- |ui (t) — u_,(t)}2 dt (11)
2 i,
gde su ui (t) i u_i (t) kompleksni oblici signala za oba binama stanja.
Jednacina (9) daje granicnu vrednost koja se dobija pri maksimalnoj verovat-nod detekcije. Ova jednacina moze da se koristi kao aproksimativno resenje za BER karakteristiku GMSK sa koheren-tnom detekcijom.
Na slid 10 prikazane su normalizo-vane vrednosti za dmin kod GMSK signala u zavisnosti od BTb. Energija signala po bitu Et, odredena je izrazom:
Eb = i f|u1(t)|2dt = i/|u. 1(t)l2dt (12)
2 o 2 o
U slucaju BTb -* & lt-«, sto odgovara MSK, dmia dostize vrednost 2 jEt koja se dobija pri prenosu antipodnih simbola.
Na slid 11 prikazana je degradacija performansi GMSK signala zbog antipod-nog prenosa u zavisnosti od BTb. Degradacija nastaje zbog intersimbolske inter-ferendje koja se desava u premodulacio-nom filtru. Ova slika pokazuje da je degradacija mala u poredenju sa degrada-cijom kod antipodnog prenosa i da zahte-
51. 10 — Normalizovanc minimalna distanca GMSK signala
signela
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 4−5/2000.
441
U radovima [2] i [3] pokazano je da se CPM signal moze egzaktno konstrui-sati superpozicijom Nc = 2UI impulsa, koji imaju poseban izgled i oznacavaju se sa Ck:
s (t) = I I expDnhAK,"]CK (t-nTb) (14)
n-OK-O
Ovde je:
A L-l
Ak.o «Z 4 & quot- Zo-l '- ®K, I (15)
l-O
K = l2MaK.i. aK. i e {0, 1} (16)
i-i
0sK& lt-(2l-'--1) i K? No (17)
Binama promenjiva aK, i uvedena je zbog biname reprezentacije indeksa K. Superpozicioni impulsi CK racunaju se pomocu funkcije:
D (t)=
icjS (T& gt-dx|, 0& lt-tsLTb
[n t'-vr*
g (t)dT
2 o
0, drugde
, LTb& lt-t<-2LTb (18)
i izraza:
L-l
Ck (0 = D (t)riD (t+(1+L- aK. ,)Tb],
«(19& gt- 0& lt-t<-Tb ¦ min[L ¦ (2-ctK, i) — 1]
Opisivanje CPM signala pomocu Cr impulsa omogucava predstavljanje GMSK signala pomocu njegove lineame aproksimacije.
Lineama aproksimadja GMSK
signala
Princip lineame aproksimadje GMSK bice objasnjen na primeru. Oda-bran je GMSK signal sa L = 4 i BTb = 0,3- Ovaj GMSK moze se predsta-viti superpozidjom ukupno Nc = 2*~l = 8 impulsa. Na slikama 12 do 16 prikazani su D i Ck impulsi cijom superpozidjom se dobija egzaktni GMSK signal sa L = 4 i BTb = 0,3.
Sa ovih slika moze se zapaziti da su svi Ck impulsi ograniceni i kraci od (L + 1) Tb, i da se amplitude pojedinih Ck impulsa veoma razlikuju.
Ogranicenost Ck impulsa po trajanju proistice iz ogranicavanja duzine trajanja frekvendjskog impulsa na LTb. Ovo ogra-nicenje uvedeno je radi lakseg racunanja.
442
VOJNOTEHNICKI GLASN1K 4−5/2000.
Proistice da je konstrukciju GMSK sig-nala superpozicijom CK impulsa stvamo moguce ostvariti, sto se vidi iz sledeceg razmatranja.
Ukoliko se posmatraju amplitude pojedinih CK impulsa videce se da se one medu sobom znatno razlikuju. Amplituda Co je oko jedan, Q ima amplitudu 10& quot-1, C2 i C3 rcda 10~^, dok C4, C5, Q i C7 imaju amplitudu reda 1(T12. Takode, vidi se da je Co impuls sa najduzim trajanjem dok su ostali bar za 2Tb kraci od njega. To znaci da Q u superpozicionoj sumi ucestvuje sa najvecim udelom.
U [3] je pokazano da se u nultom, Co (t), impulsu nalazi 99% energije signa-la. Shodno tome, superpoziciona suma (14) za ovaj primer se moze napisati u sledecem obliku:
s (t) = Zexp (jnhXdi)Co (t-nTb) +
«I0, V '*° 1 (20)
+ L Zexp (jJihAKl»)CK (t-nTb) =
O-0K-I
= S** (t) + S01 (t)
Signal se sastoji od dva dela, prvog koji je sastavljen samo od linearne kom-binacije nultog Q impulsa i drugog koji je nelineama kombinacija ostalih CK impulsa. Posto se u lineamom dclu nalazi 99% energije signala, logicna je sledeca aproksimacija:
00
s (t)"Ss& quot-(t) = Iz0C"(t-nT1& gt-)
o-O
z».= exp|j7ih?djj
(21)
(22)
nazvana lineama aproksimacija GMSK signala, koja se moze prosiriti i na bilo koji CPM signal i nazvati lineama aproksimacija CPM signala.
«10*
* 10
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 4−5/2000.
443
Karakteristike lineame
aproksimadje GMSK signala
Pitanje je sta se gubi, a sta dobija linearnom aproksimacijom egzaktnog GMSK signala?
Na slikama 17 i 18 prikazane su kompleksne anvelope egzaktnog i lineari-zovanog GMSK signala. Sa njih se vidi da aproksimacija izaziva fluktuacije u kompleksnoj anvelopi signala. Ove fluk-tuacije izrazenije su kada se koristi pre-modulacioni NF filter sa manjim BTb proizvodom. Ako taj proizvod iznosi 0,5 tada je GMSK slican lineamoj MSK i tu su fluktacije znatno manje izrazene (slika 19).
Na slikama 20 i 21 prikazani su dijagrami oka egzaktnog i linearizovanog GMSK signala. Sa njih se vidi da egzaktni GMSK ima uzi otvor dijagrama oka, sto ukazuje na to da je linearizovana GMSK otpornija na Sum od egzaktne GMSK.
Na slikama 22, 23, 24 i 25 prikazane su spektralne gustine snage egzaktnog i linearizovanog GMSK signala za razlicite vrednosti proizvoda BTb. Uocava se da su spektralna gustina snage linearizovanog i egzaktnog GMSK signala skoro identicne.
Zakljucak
Osnovne karakteristike (komplek-sna anvelopa, dijagram oka i spektralna gustina snage) egzaktno definisanog GMSK signala i lineame aproksimacije GMSK signala imaju zanemarljive razli-ke. U radu [3], simulacijom prenosa po mobilnom radio-kanalu sa obicnim pri-jemnikom (Viterbijev ekvilajzer) poka-zano je da oba modulaciona postupka imaju skoro istu verovatnocu bitske gre-Ske. Uporedivanjem sa drugim digitalnim
SI. 17 — Kcmpleksna anvelopa egzaktnog GMSK signala sa BTi = 0,3 i L «4
SI. 18 — Kompleksna anvelopa linearizovanog GMSK signala sa BT, t, * 0,3 i L = 4
SI. 19 — Kompleksna anvelopa linearizovanog GMSK signala sa BT* «0,5 i L * 4
444
VOJNOTEHNtCKI GLASNIK 4−5/2000.
FldBI
SI. 20 — Dijagram oka egzaktnog GMSK signala Sl. 23 — Spektralna gustina snage linearizovanog sa BTb = 0,3iL = 4 GMSK sa BTb * 0,3 i L = 4
Si. 21 — Dijagram oka linearizovanog GMSK signala sa BTb — 0,3 i L = 4
SI. 24 — Spektralna gustina snage egzaktnog GMSK sa BTb — 0,5 i L = 4
•8 4-* 2 0 3 4 6rr»
SI. 22 — Spektralna gustina snage egzaktnog GMSK sa BTb = 0,3 i L = 4
•120l…
4 4 * -2 t Z 488
fT,
SI. 25 — Spektralna gustina snage linearizovanog GMSK sa BTb «0,5 i L * 4
VO/NOTEHNlCKI GLASN1K 4−5/2000.
445
modulacionim metodama (MSK, BPSK, QPSK i OQPSK) vidi sc da je GMSK modulacija vrlo superioma u smislu spek-tralne efikasnosti, sto je izuzetno vazno za mobilne komunikacije. Lincama aproksimacija GMSK signala omogucava njenu relativno jednostavnu implementa-ciju u softverski defmisanom radiju [5]. Navedene karakteristike govore da je to izuzetno dobra modulaciona tehnika za buduce mobilne sisteme trecc generacije.
Litrratun.
(1) Sklar, B.: Digital Commuakition: Fundamental And AppS* cations. Aeto Space Corporation El Segmundo California and University of Catifomia, Prentice Hall. 1996.
(2) Jung.P. :Laurem'-srepfesenu6ooofbtjnarydigitalcootnuoes phase modulated signals with modulation index ½ revisited, IEEE Trans, oo Comm., Vd. 42, pp. 221−224, 1994.
|3| Wiesler, A.- Machauer, R.- Joodral, F.: Comparatioo of OMSK and linear approximated GMSK for use m Software Radio, Procedings of IEEE 1SSTA *96., Sun Sity, South Africa, pp. 557−560. 1998.
[4) Murota. K.- Hirade, K.- GMSK modulation for digital mobile radio telephony, IEEE Trans, on Comm., Vol. 29. no. 7. pp. 1044−1050. July 1981.
[5) Suojevark, M.- Savk. D.: Jedna realizadja GMSK modulators, XLItl konferendja ETRANA-a. septetnbar 1999.
446
VOJNOTEHNICKI GLASN1K 4−5/2000.

ПоказатьСвернуть
Заполнить форму текущей работой