Osnovne karakteristike mobilnih sistema trece generacije i trendovi daljeg razvoja

Тип работы:
Реферат
Предмет:
Связь


Узнать стоимость

Детальная информация о работе

Выдержка из работы

OSNOVNE KARAKTERISTIKE MOBILNIH SISTEMA TRECE GENERACIJE I TRENDOVI DALJEG RAZVOJA
UDC: 621. 395. 721. 5
Rezime:
U radu su prikazane osnovne karakteristike trece generacije mobilne telefonije, kao i pregled servisa koji su dostupni u telekomunikacionoj mrezi ove generacije. Izlozeni su i zah-tevi za razvoj cetvrte generacije mobilne telefonije, kao i ocekivani servisi. Buduce sirokopo-jasne mreze ce pomocu odgovarajucih mreznih protokola i algoritama udovoljiti promenlji-vim zahtevima korisnika.
Kljucne reci: mobilni telefon, telekomunikaciona mreza, multimedijalne komunikacije.
BASIC CHARACTERISTICS OF THE THIRD GENERATION MOBILE COMMUNICATION SYSTEMS AND DEVELOPMENT TRENDS
Summary:
The basic characteristics of the third generation mobile telephony are presented as well as the summary of accessible services on 3G telecommunication networks. The development requests for the fourth generation mobile telephony and anticipated services are also given. The future wide bandwidth networks supported by adequate network protocols and algorithms will respond to varying user requests.
Key words: mobile phone, telecommunication network, multimedia communications.
Dr Radisa Stefanovic,
pukovnik, dipl. inz.
Vojna akademija, Beograd
Uvod
Mobilni telefon postao je sredstvo svakodnevne komunikacije velikog broja ljudi. Njegova uloga je mnogo veca od samog komuniciranja, jer priblizava co-veka novom informacionom drustvu.
Razvoj mobilne telefonije zapoceo je cetrdesetih godina XX veka, ali je te-kao veoma sporo zbog nerazvijene teh-nologije, nedostatka drzavne regulative i slabog interesovanja potencijalnih kori-snika. Brzi razvoj zapoceo je posle pro-nalaska jeftinih mikroprocesora. Neki proizvodaci telekomunikacione opreme (npr. Bell System), vrlo sporo i sa okle-vanjem prihvatili su bezicne tehnologije.
Najpre su izradeni mobilni telefoni pri-licno velikih dimenzija (smesteni u ko-fer, ugradeni u automobil i slicno). Prvi rucni mobilni telefon proizveli su «Moto-rolini» strucnjaci 1973. godine, predvo-deni dr Martinom Kuperom.
U Evropi je prvi celijski sistem uve-den 1981. godine. Tada je u Danskoj, Svedskoj, Finskoj i Norveskoj poceo sa radom NMT450 (Nordic Mobile Telephone System) u opsegu 450 MHz. To je bio prvi multinacionalni sistem. Vec 1985. godine je u Velikoj Britaniji pokre-nut TACS (Total Access Communications System) na 900 MHz. Kasnije su i drugi sistemi usli u upotrebu: u SR Ne-mackoj C-Netz, u Francuskoj Radiocom
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2008.
39
2000, u Italiji RTMI/RTMS. Tako je u Evropi stvoreno devet analognih nekom-patibilnih radio-telefonskih sistema. U Sjedinjenim Americkim Drzavama je 1979. godine probno pusten u rad, a ko-mercijalno od 1983. godine, sistem AMPS (Advanced Mobile Phone Service). Kod navedenog analognog sistema prve generacije nije postojao problem ne-kompatibilnosti, kao ni prelaska iz jed-nog u drugi grad u razlicitim drzavama. Postojeci sistem je dobro radio i nije se tezilo uspostavljanju boljeg, digitalnog sistema.
U Evropi je bio problem da se reali-zuje veliki broj servisa na velikom broju frekvencija. To je samo jedan od razloga zbog kojih je analogni sistem mobilne te-lefonije, poznat i kao mobilni sistem prve generacije, prevaziden. Razvijena je nova tehnologija, takode celijska, ali digi-talna — mobilna telefonija druge generacije ili globalni sistem mobilnih teleko-munikacija (GSM — Global System for Mobile Communications).
Firma «Texas Instruments44 je 1985. godine pocela sa proizvodnjom proceso-ra digitalnih signala (DSP), koji su omo-gucili komprimovanje govora, zahvalju-juci cemu je veci broj poziva mogao da stane u jedan radio-kanal. To je bio jedan od osnovnih uslova za kasnije digitalne sisteme, kao sto su GSM uz primenu multipleksa sa vremenskom raspodelom kanala TDMA (Time division multiple access).
Za razliku od prve generacije koja se, uglavnom, bazira na prenosu govora, GSM je dodatno omogucavao jos i multi-tonsku signalizaciju, kratke pisane poru-ke (SMS — Short Message Service), gla-
sovne poruke (voice mail) i faksimil po-ruke (fax mail). Dodatni servisi obuhva-taju i prosledivanje poziva (na drugi broj), blokiranje dolaznih ili odlaznih poziva, poziv na cekanju, konferencijsku vezu, identifikaciju poziva, te zatvorene korisnicke grupe. Vremenom se pokazalo da je u ovom sistemu komunikacija rela-tivno skupa, te da koriscenje mreze nije ekonomicno. Zato se prelazi na sistem komutacije paketa.
Kod paketske komutacije koristi se princip «uskladisti pa prosledi» Ona se koristi u mrezama tzv. 2,5 generacije (2,5G) i pogodna je za prenos podataka. Poruke se dele na manje celine — pakete koji se prenose izmedu krajnjih korisni-ka. U meducvorovima paketi se memori-su, a kada se neki put oslobodi salju se dalje. Spojni putevi koriste se samo ono-liko koliko je potrebno da se prenese po-ruka.
Paketska komutacija koristi se u tehnologijama koje su nastale unapredi-vanjem GSM-a, radi boljeg prenosa po-dataka, kao sto su GPRS (General Packet Radio Service) i unapredeni prenos podataka EDGE (Enhanced Data rates for Global Evolution).
GPRS omogucava slanje i primanje informacija mobilnom mrezom uz neko-liko novih mogucnosti:
— velika brzina prenosa podataka (do 53,6 kb/s),
— krace vreme za konekciju i stalni pristup internetu,
— koriscenje potpuno novih aplikacija,
— povoljnija naplata usluge prenosa podataka, zasnovana na kolicini prenetih podataka, a ne na vremenu provedenom na vezi sa internetom, i
40
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2008.
— mogucnost primanja poziva i u to-ku pregledanja internet sadrzaja.
Uvodenjem EDGE u GSM protoci su povecani novim tehnikama modulaci-je i metodama prenosa otpornijim na greske. EDGE moze preneti tri puta veci broj bita nego GPRS u istom periodu. Obicno se za EDGE vezuje protok od 384 kb/s. U Srbiji je ova tehnologija uve-dena krajem 2003. godine.
Principi rada i servisi trece
generacije
Mobilni sistemi trece generacije tre-nutno predstavljaju jednu od kljucnih te-lekomunikacionih tehnologija u pogledu istrazivanja, razvoja i internacionalne standardizacije.
Medunarodna unija za telekomuni-kacij e (ITU — International Telecommunication Union) 2000. godine usvojila je svetski standard za sve mobilne teleko-munikacije pod nazivom IMT-2000 (International Mobile Telecommunications). Ovim standardom definisu se zah-tevi koje treba ispostovati radi objedinja-vanja kopnenih, satelitskih, fiksnih i mo-bilnih sistema, koji su trenutno u upotre-bi ili u procesu razvoja. Navedeni standard je obavezujuci i za trecu generaciju (3G) mobilnih sistema. Medunarodna unija je za 3G predvidela frekvencijske opsege od 1885 do 2025 GHz, te od 2110 do 2200 GHz. Prva zemlja gde je IMT-2000 pusten u komercijalnu upotrebu je Japan (oktobra 2001. godine), kroz servis nazvan FOMA (Freedom of Mobile Multimedia Access). On je zasnovan na W-CDMA (wideband code-division multiple access) tehnologiji bezicnog pristupa,
koja je usvojena kao jedan od globalnih standarda.
U Evropi se primena ovog standarda usvaja 1997. godine, nakon UMTS (Universal Mobile Telecommunications System) foruma [1].
Sistem UMTS je sistem mobilnih telekomunikacija koji nudi znacajne po-godnosti korisnicima, ukljucujuci bezic-ne multimedijalne servise visokog kvali-teta u mrezama sa konvergencijom fiksnih, celijskih i satelitskih komponenti. Dostavljace informacije direktno korisni-cima i obezbedice im pristup novim ser-visima i aplikacijama. Ponudice masov-nom trzistu mobilne personalizovane ko-munikacije, bez obzira na mesto, mrezu i korisceni terminal [2].
UMTS je naslednik sistema GSM i predstavlja prelazak na trecu generaciju mobilnih mreza. Nastao je kao odgovor na sve vece potrebe mobilnih i internet aplikacija za kapacitetom. Ovaj sistem povecava brzinu prenosa na 2 Mb/s po korisniku i uspostavlja standard za glo-balni roming.
Sistemi trece generacije treba da obezbede bezicni pristup globalnoj tele-komunikacionoj infrastrukturi i da omo-guce sirok spektar integrisanih servisa govora, podataka, slike i video sadrzaja. Ovi sistemi integrisace trenutno odvoje-ne svetove mobilnih i fiksnih servisa u mocno sredstvo za neogranicenu multi-medijalnu komunikaciju.
Sistemi 3G treba da udovolje zahte-vima korisnika za:
— vecim kapacitetom sistema,
— vecom brzinom prenosa podataka,
— sirokopojasnoscu i multimedijal-noscu,
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2008.
41
— mogucnoscu personalne komuni-kacije bilo koje vrste, u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta i
— terminalom koji ce podrzavati sve potrebne usluge — to mora da bude perso-nalni komunikator, koji ce funkcionisati kao: telefon, kompjuter, televizor, pej-dzer, video konferencijski centar, pisani medijum, cak i kao kreditna kartica.
Sistem UMTS imace zemaljske i sa-telitske komponente, koje ce omogucava-ti pristup servisima u veoma sirokom op-segu radio-okruzenja, od megacelija (sa-telit), preko makro, mini, mikro do piko-celija. U vezi s tim, UMTS mora da po-nudi univerzalnu pokrivenost, tj. mora da ima kapacitet za povezivanje velikih geo-grafskih podrucja (minimalno podrucje je npr. Evropa, a potencijalno ceo svet). Univerzalnost, takode, ukazuje na do-stupnost UMTS servisa u razlicitim okru-zenjima (ruralno, urbano, poslovni pro-stor, itd.). Prema tome, u ovim buducim komunikacionim sistemima terminal mora automatski da prilagodi svoje tehnicke karakteristike (ukljucujuci brzinu preno-sa, tip modulacije i snagu) prema zatece-nim uslovima u razlicitim radnim scena-rijima i prema zahtevanom servisu.
Osnovni ciljevi koji se postavljaju pred sisteme 3G su:
— globalni roming kroz razlicite mo-bilne mreze (kompatibilnost sa postoje-cim mrezama),
— velika brzina prenosa podataka, i to: 384 kb/s ili 144 kb/s za brze ili sporije mobilne korisnike na otvorenom prostoru «outdoor& quot- i 2 Mb/s za mobilne korisnike u zatvorenom prostoru «indoor'-& quot- (prenos podataka kroz mobilne 3G mreze treba da bude bar jednak mogucnostima koje pruzaju fiksne mreze),
— mogucnost da se podrzi brza veza sa internetom i IP (Internet Protocol) mrezama,
— mogucnost da se podrzi kako si-metrican, tako i asimetrican prenos kod aplikacija kao sto je internet i multimedi-jalne komunikacije,
— obezbedivanje visokog nivoa si-gurnosti pri prenosu informacija, i
— otvorena arhitektura koja ce omo-guciti lako uvodenje daljih tehnoloskih inovacija i kompatibilnost opreme.
Uvodenje UMTS suocava se sa va-znim izazovom zbog postojanja GSM mreze sa velikim pokrivanjem, kapacite-tom i jeftinim terminalima. Nastavljeno je sa mogucnoscu nadgradnje u smislu prethodnog uvodenja brzog prikupljanja podataka (HSCSD — High Speed Circuit Switched Data), opsteg radio-servisa ba-ziranog na paketskoj komutaciji (GPRS -General Packet Radio Service) i unapre-denog protoka podataka (EDGE — Enhanced Data rates for GSM Evolution). To je razlog zbog kojeg razvoj UMTS u prvoj fazi mora da se izvede progresivno, koriscenjem jezgra postojece GSM mre-ze, sto je vise moguce, uz modifikacije koje ne zahtevaju velike investicije ope-ratera. Verovatno ce pocetne tacke u raz-voju UMTS biti one oblasti u kojima je doslo do zasicenja GSM mreze i gde se traze napredni servisi sa velikim brzina-ma prenosa podataka koje GSM ne moze da obezbedi. Ovaj razvoj bice olaksan ako bude omogucen postepen prelaz iz-medu GSM i UMTS servisa i ako su na raspolaganju GSM/UMTS terminali sa dual-modom.
Kao posledica ovoga, UMTS ce biti izgraden na GSM strukturi koriscenjem
42
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2008.
postojeceg protokola za pristup mediju (MAP — Media Access Protokol), pa ce tako podrzavati GSM strukturu, obezbe-dujuci na taj nacin postepenu nadograd-nju GSM i kompatibilnost sa prethodnim verzijama.
Isplativa evolucija zahteva zadrza-vanje sto veceg dela osnovne mreze. Ter-minali sa vise modova obezbedice pri-stup pogodan za korisnike.
Radio-interfejs i arhitektura
Radio-interfejs koji je predviden za koriscenje kod UMTS nazvan je UTRA (UMTS Terrestrial Radio Access), a od-govarajuca mreza UTRAN (UTRA Network). Radio-mreza projektuje se da omoguci rad u dupleksu sa vremenskom raspodelom (TDD — Time Division Duplex), kao i rad u dupleksu sa frekvencij-skom raspodelom (FDD — Frequency Division Duplex).
Zemaljski radio-interfejs UMTS tre-balo bi da podrzava veci opseg maksi-malnih korisnickih bitskih brzina, u skla-du sa trenutnim okruzenjem korisnika, na sledeci nacin:
— seosko podrucje, otvoreni prostor, dostupnost na celom servisnom podrucju operatera, sa mogucnoscu koriscenja ve-likih celija: najmanje 144 kb/s, sa mo-gucnoscu podizanja na 384 kb/s, i to pri maksimalnoj brzini mobilnog korisnika od 500 km/h-
— prigradsko podrucje, otvoreni pro-stor, kompletna pokrivenost prigradskog ili gradskog podrucja, sa koriscenjem manjih makrocelija ili mikrocelija, najmanje 384 kb/s (u perspektivi je podizanje na 512 kb/s), pri maksimalnoj brzini od 120 km/h-
— zatvoreni prostor, manja rastojanja na otvorenom, dostupnost u zatvorenom prostoru i lokalizovana pokrivenost na otvorenom, najmanje 2 Mb/s pri maksi-malnoj brzini od 10 km/h.
Za sisteme trece generacije u Evropi izabrana je tehnologija sirokopojasnog multipleksa sa kodnom raspodelom ka-nala (WCDMA — Wideband Code Division Multiple Access). Ova tehnologija omogucava sirokopojasni digitalni radio--prenos: interneta, multimedijalnih, video i ostalih aplikacija. Sustina je da se sadr-zaj (glas, slika, podaci ili video zapis) najpre konvertuje u uskopojasni digitalni radio-signal, a zatim mu se dodeljuje kod, koji ce ga razlikovati od signala drugih korisnika.
Arhitekturu UMTS sistema cine dva osnovna segmenta:
— pristupna radio-mreza, nazvana UTRAN (UMTS Terrestrial Radio Access Network), i
— osnovno jezgro mreze (infrastruk-tura za komutaciju i prenos podataka).
Osnovno jezgro mreze cine dva do-mena:
— kanalnokomutirani domen, u ci-jem je sredistu mobilni komutacioni cen-tar (MSC — Mobile Switched Centre), i
— paketsko komutirani domen, kojem su sredista pristupni putevi pomocnom cvoristu (GGSN — Gatewey GPRS Support Node) i usluzna pomocna cvorista (SGSN — Serving GPRS Support Node).
Ova dva domena su zasnovana na dve razdvojene i paralelne mreze:
— prva mreza je zasnovana na integri-sanom sistemu digitalnih mreza (ISDN-u -Integrated Services Digital Network) i u osnovi je izvedena iz saobracaja koji se od-nosi na govorne informacije,
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2008.
43
— druga mreza je zasnovana na teh-nologijama koje poticu od IP-a i saobra-caja podataka.
Obe mreze vezane su na pristupnu radio-mrezu UTRAN odgovarajucim in-terfejsima. Treba istaci da je kanalno ko-mutirani deo mreze UMTS-a direktno proizasao iz standardne GSM mrezne in-frastrukture, a da je deo UMTS-a za pa-ketsku komutaciju proizasao iz infra-strukture upotrebljene za uvodenje GPRS-a u GSM mrezu.
Mobilni terminali trece generacije
Mobilni telefoni prve i druge generacije su terminali specijalizovani za pre-nos govora i predstavljaju najrasprostra-njeniju grupu aparata. Mobilni terminali rane trece generacije bice dual-modni (multimodni). To znaci da ce moci da pristupaju sistemima 2G i da koriste po-stojece usluge, kao i novije usluge koje ce biti dostupne samo kod operatora koji su nadogradili svoje mreze, tj. uveli UMTS sistem.
Mobilni terminali 3G-a sa WCDMA tehnologijom svrstavace se u jednu od sledece tri klase, prema brzinama preno-sa koje podrzavaju: mobilni terminali prve klase (brzina prenosa do 144 kbit/s), druge klase (brzina prenosa do 384 kbit/s) i trece klase (brzina prenosa do 2,048 Mbit/s).
Mobilni telefoni 3G su u komerci-jalnoj upotrebi i prodaji, ali na odredeni nacin su jos u fazi testiranja i potvrde kvaliteta. Ovim aparatom moze se direkt-no preuzeti video materijal sa mreze.
Za ove aparate je karakteristicno da nije izostala podrska za GSM-GPRS mre-
zu. Naravno da aparat, kada radi na toj mrezi, ima manji protok (oko 60 kb/s).
Neki aparati iz ove klase imaju po-drsku i za EDGE, cija bi brzina prenosa od oko 180 kb/s (do 240 kb/s) bila sa-svim dovoljna za ostvarivanje video kon-ferencije.
Pri radu na UMTS mrezi brzina sla-nja podataka ka baznoj stanici (uplink -64 Kb/s) manja je od brzine preuzimanja podataka od bazne stanice (downlink -kod nekih aparata 384 Kb/s).
Ovi protoci obezbeduju mogucnost da se prenese slika uzivo i mogucnost vi-deotelefonije, tj. razgovor u toku kojeg se sagovornici mogu videti na displeju telefona. Da bi se to ostvarilo, na telefo-nu postoje dve digitalne kamere. Jedna kamera nalazi se sa prednje strane disple-ja, dok je druga smestena na poledini od-mah iza nje. Omoguceno je lako prebaci-vanje snimaka sa jedne kamere na drugu,
44
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2008.
u zavisnosti od toga da li korisnik snima sebe pri video konferenciji ili zeli na dis-pleju da prati kadar snimka koji pravi ka-merom na poledini. U zavisnosti od mre-ze u kojoj rade, potrosnja baterija varira. Energetski najzahtevniji je UMTS, a naj-manje je zahtevna GSM.
Aparati ove klase podrzavaju i pa-ketsku komutaciju i komutaciju kola. Pri radu u UMTS aparat se uvek nalazi ko-nektovan na internet. Nezavisno od vre-mena konektovanja, korisnik placa samo onoliko koliko je preuzeo (primio) infor-macija sa interneta. Aparat dozvoljava korisnicima da istovremeno koriste vise servisa. Na primer, korisnik moze da sa-lje fotografiju putem MMS (Multimedia message service) poruke ili da igra on-line igru, dok istovremeno razgovara tele-fonom. Sistem 3G ima mogucnost tacnog pozicioniranja. Lociranje je bazicni ser-vis, a tacnost ove informacije zavisi od toga da li se i kojom brzinom korisnik krece i vremena koje je potrebno za pri-stizanje informacije.
Sve to je propraceno displejima ve-like rezolucije i sa standardom od 65 000 boja (16-bitni ekran). Pregledanje video zapisa vrsi se brzinom od 15 slika u se-kundi.
PDA (Personal Data Asistent) jeste varijanta koja predstavlja prelaz izmedu mobilnog telefona i racunara. Njegove dimenzije su znatno manje od standard-nog racunara, lako je prenosiv i ima pro-cesor koji mu omogucava funkcije kao kod racunara.
Osnovna prednost ovih uredaja je njihova dimenzija. Kod novijih modela duzina uredaja je nesto vise od 10 cm, ta-ko da sa pravom moze nositi epitet ruc-
nog prenosivog racunara. Mogucnost da se nosi neprimetno i da ne smeta pri nje-govom transportu, daje mu prednost u odnosu na laptop racunare.
Procesor je slabiji nego kod savre-menih racunara, ali s obzirom na namenu sasvim je dovoljan. Procesor radi na oko 400 MHz.
U nekim novijim varijantama koriste se procesori sa DVFM (Dynamic Voltage and Frequency Managment) tehnologijom koja omogucava da, u zavisnosti od aplikacija koje pokrece, moze raditi sa minimalnim taktom od 8 MHz ili sa punih 400 MHz. Na taj na-cin cuvaju se resursi sistema, ako je po-treban istovremeni rad nekoliko aplika-cija. To smanjuje potrosnju energije, sto je kod prenosnih uredaja veoma bit-no. Memorija je relativno velika i sa podrskom eksterne memorijske kartice moze biti i preko 1 Gb. Upravljanje sa PDA moze biti otezano zbog njegovih dimenzija. Proizvodaci su na nekim modelima smislili olaksanje u obliku opcije «touch-screen», koja omogucava zadavanje naredbi pritiskanjem samog ekrana.
Sl. 2 — PDA terminal sa opcijom «touch-screen «
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2008.
45
Ekrani PDA terminala su nesto ve-ci nego kod mobilnih telefona. Rezolu-cija ekrana je velika, uz mogucnost pri-kaza u vise boja (65 000 boja i 16-bitni ekran).
Sl. 3 — Ekran PDA terminala
Bolji modeli imaju i kameru, kojom je moguce snimati video sadrzaje i foto-grafije.
Povezivanje ovog uredaja sa inter-netom moguce je posredstvom mobil-nog telefona. Povezivanje sa drugim ra-cunarima obavlja se pomocu infracrve-ne veze ili preko univerzalnog serij-skog prikljucka (USB — Universal Serial Bus). Nove tehnologije ucinice ovaj uredaj jos primamljivijim i konku-rentnijim.
Mobilni servisi u mrezi 3G
U sledecoj tabeli je dat pregled mobilnih servisa u mrezama 3G.
Pregled mobilnih servisa u mrezama 3G
Servis Opis Komentar
Interaktivna multimedija MMS (Multimedia Messaging Service) omogucava korisnicima da salju mirne i pokretne slike i zvuk nezavisno od platforme (GSM, GPRS i UMTS). Ovo nece biti kljucna aplikacija, ali ce dati smisao GPRS-u.
Zabava Operatori mobilne telefonije saraduju sa proizvodacima video igara, kao sto su «Sega», «Nintendo» i «Sony». «Nokia» predvida da ce 80% mobilnih korisnika mladeg uzrasta koristiti mobilne igre.
Pozicioniranje Lokacija korisnika u odnosu na druge korisnike ili zahtevanu destinaciju. Ovo je jos jedan kljucni servis. Pokazao se kao jedan od vaznijih servisa u novom japanskom sistemu 3G FOMA.
Mobilna trgovina (M-commerc) Mogucnost koriscenja mobilne stanice kao elektronskog novcanika. «Ericsson» blisko saraduje sa kompanijama Visa i Master Card, prilagodavajuci njihove usluge za mobilnu upotrebu.
Transport Mobilna stanica moze se koristiti za rezervisanje avionske karte unapred. Ovaj servis povezan je sa M-commercom.
Uredaji (Machine to Machine) Automobili i kuce opremljeni su vestackom inteligencijom. Oni mogu da komuniciraju sa vlasnicima i obezbede im vazne informacije. Masta i zahtevi trzista su jedina ogranicenja.
Interaktivna multimedija, pored osta-lih, obuhvata sledece servise: e-mail, voice-mail, obavestavanje, video konferen-cijske veze, hitnu pomoc, kalendare (pro-vera kada je neka osoba slobodna), adre-sare (razmena adresara izmedu razlicitih korisnika). Servisi zabave su najprofitabil-niji, jer su korisnici spremni da daju veli-ke pare za jednostavne servise, kao sto je npr. slanje viceva preko SMS-a.
Neki od ovih servisa su emitovanje televizije, radija, igre, video (korisnici se pretplacuju na video spotove iz odrede-nih oblasti, kao sto je skrivena kamera, snimci poznatih licnosti), horoskop, vesti i vremenska prognoza.
46
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2008.
Servisi pozicioniranja su: lociranje ljudi i objekata, pracenje vozila, odredi-vanje mesta sa kojeg su pozvani brojevi hitnih sluzbi, obezbedenje i dr.
Servisi za mobilnu trgovinu su: pla-canje (mobilna stanica postaje digitalni novcanik), pristup racunu u banci bilo kad i sa bilo kog mesta, konkurisanje za kredite, kupovina i prodaja akcija na ber-zi preko mobilne stanice, smanjenje za-stoja u saobracaju na naplatnim rampama (putarina se automatski skida sa racuna), kupovina karata za koncerte, sportske dogadaje, itd.
Transportni servisi su: kontrola vre-mena stizanja (aviona, voza…), pozivanje taksija, potvrdivanje rezervacije avionske karte, direktno placanje na ulazu u vozilo javnog prevoza (iznos cene karte automatski se skida sa racuna), izvestaji o stanju na putevima i drugo.
Prvi korak ka komunikaciji izmedu razlicitih uredaja je uvodenje GPRS ve-ze. Neki od ovih servisa su: veza sa frizi-derom (korisnik vidi sta mu nedostaje od namirnica, pa posalje e-mail najblizoj prodavnici — prvi inteligentni frizider proizveli su «Electrolux» i «Ericsson»), kontrola brava, odrzavanje automobila, alarmi, nadgledanje uredaja («Coca Co-la» koristi ovaj servis u SAD da bi radni-ci zaduzeni za snabdevanje znali da je vreme da se dopune rezerve pica u auto-matima za prodaju).
Povezivanje zemaljskih i
satelitskih sistema
Zemaljske i satelitske mobilne ko-munikacije koncipirane su i razvijane kao medusobno nezavisni sistemi. Medu-
tim, zbog korisnickih zahteva za maksi-malnom mobilnoscu i globalnim romin-gom vec sredinom devedesetih uobliceni su koncepti povezivanja zemaljskih i sa-telitskih sistema.
Povezivanje zemaljskih i satelitskih sistema moguce je uraditi na vise nivoa:
— geografsko povezivanje (koje pod-razumeva komplementarnost),
— povezivanje uslugama (koje pod-razumeva kompatibilnost),
— mrezno povezivanje,
— povezivanje opremom, i
— sistemsko povezivanje (potpuna integracija sistema).
U skoroj buducnosti neminovno ce doci do potrebe povezivanja svih posto-jecih i buducih fiksnih i mobilnih komu-nikacija u jedinstveni sistem, koji ce, na-ravno, ukljucivati i satelitsku komponen-tu. Time ce se postici globalni roming i optimizacija koriscenja radio-resursa.
Trendovi daljeg razvoja
Sledeci korak u razvoju mobilnih sistema nakon trece generacije bice pojava cetvrte generacije mobilnih sistema. Oce-kuje se da ce implementacija i prodor sistema 4G na trziste dovesti do novih vidova medicinske pomoci, obrazovanja, zastite covekove okoline i da ce uticati na mnoge druge oblasti drustva.
Predvida se primena u medicini, pri postavljanju dijagnoze iz kuce, specijali-stickih pregleda i prepisivanja recepata za lekove, kao i realizovanje citavih vir-tuelnih bolnica sa lekarima, koji bi radili iz svojih kuca. Hirurske zahvate bice mo-guce vrsiti na daljinu, zahvaljujuci tehno-logijama prenosa slika visoke rezolucije.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2008.
47
To ce resiti probleme slabo naseljenih oblasti, gde je ekonomski neopravdano graditi bolnice. Znatno ce se olaksati i preventivni medicinski pregledi, jer ce biti moguce u rucne satove, odecu ili na druga zgodna mesta ugradivati senzore, koji ce stalno slati podatke bolnicama na analizu, dok ce se rezultati i dijagnoza slati nazad.
Multimedijalno obrazovanje sa pre-nosom video sadrzaja izmedu udaljenih mesta i velikih gradova verovatno ce uskoro biti realnost. Sa druge strane, po-jednostavice se i interfejs raznih informa-cionih terminala, pa ce i deci i starijim ljudima biti olaksano njihovo koriscenje.
Senzori i kontrolni cipovi sa bezic-nim komunikacionim funkcijama bice ugradivani u razlicite objekte, biljke i zi-votinje, sto ce omoguciti zastitu ugroze-nih vrsta, kao i predvidanje nepogoda i prevenciju prirodnih katastrofa.
Razvoj i standardizacija ovih siste-ma trebalo bi da se odvijaju u narednim godinama.
Osnovni tehnoloski zahtevi sistema cetvrte generacije su:
— prenos velikim protocima (srednji 50−100 Mb/s, vrsni protok 200 Mb/s),
— veliki kapacitet (oko 10 puta veci nego kod 3G sistema),
— podrska internetu nove generacije,
— fleksibilna mrezna arhitektura,
— koriscenje mikrotalasnog frekven-cijskog opsega (3 GHz do 8 GHz),
— niski sistemski troskovi (1/10 do 1/100 u odnosu na 3G sisteme) [3],
— na radio-delu sistem bi trebalo da po-drzi brzine prenosa podataka do 20 Mb/s,
— bice redukovana velicina celija, i
— razvice se odgovarajuci minijatur-ni terminali.
Potrebno je i bitno smanjiti vreme pristupa serveru, sto je problem i kod sistema trece generacije.
U cetvrtoj generaciji prenose se sli-ke cija je rezolucija 1024×1920 piksela protokom od 24 Mb/s u dva kanala. Mo-bilni terminali moci ce da prikazu trodi-menzionalne i virtuelne slike visokog kvaliteta. One ce se prikazivati na disple-jima vezanim za glavu korisnika, obez-bedujuci na taj nacin okruzenje virtuelne realnosti. To ce omoguciti roditeljima da kontrolisu svoju decu u obdanistu, nauc-nicima da posmatraju ponasanje divljih zivotinja sa bezbedne udaljenosti, itd. Najvece mogucnosti daju komunikacioni servisi gde se prenose osecaji trodimen-zionalnog prostora, i to zvuk 3D, svetlost i oblasti pritiska. Time ce se korisniku, kome se salju informacije, sto vernije re-produkovati situacija u kojoj se nalazi terminal koji salje sadrzaje.
Treba reci da se vec u ovoj fazi po-javljuju razmisljanja i ideje o sistemima pete generacije (5G).
Zakljucak
Princip «biti dostupan uvek i svuda» postao je svakodnevnica. Cak se zahteva korak dalje — razmena multimedije u re-alnom vremenu. Ocekuje se da ce mobil-ne komunikacije imati najveci rast u sek-toru telekomunikacija i informacionih tehnologija. Broj pretplatnika sirom sveta neprestano raste. Da bi se omogucilo da se mobilna multimedija dalje razvija neo-phodno je da se usvoji sistem IMT-2000 u svim zemljama. Potrebno je i usavrsiti postojece mreze, istrazivati nove servise i razviti male i visokofunkcionalne termi-
48
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2008.
nale. Mobilne komunikacije i mobilni multimedijalni servisi sigumo ce dalje napredovati, kroz istrazivanje, razvoj i standardizaciju na globalnom nivou.
Literatura:
[1] http: //www. umts-forum. org
[2] Korhonen, J.: Introduction to 3G Mobile Communications,
Artech House, 2003.
[3] IEEE Communications Magazine, oktobar 2003.
[4] Hacklin, F. T.: A 3G Convergence Strategy for Mobile Business Middleware Solutions, Royal Institute of Technology, Stockholm, Svedska 2004.
[5] Telecommunications International, Horizon House Publications, USA, jun i oktobar 2003.
[6] Blagojevic, D., Lazovic, S.: Jedno videnje stanja i perspek-tive razvoja telekomunikacija u Srbiji, TELFOR 2003.
[7] Sunjevaric, M. M.: Radiotehnika 2, Vojna akademija, Beograd 2000.
[8] Petrovic, R. Z.: Sirokopojasne digitalne mreze integrisanih servisa — englesko-srpski pojmovi iz telekomunikacija, Akademska misao ETF, Beograd 2002.
[9] http: //www. 3g-generation. com
[10] http: //www. utran. com
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2008.
49

ПоказатьСвернуть
Заполнить форму текущей работой