Preslikavanje kvaliteta usluga na mrezne performanse telekomunikacionih mreza

Тип работы:
Реферат
Предмет:
Медицина


Узнать стоимость

Детальная информация о работе

Выдержка из работы

Profesor dr Milojko Jevtovic,
dipl. in'-.
Elektrotehnicki fakultet, Banja Luka
PRESLIKAVANJE KVALITETA USLUGA NA MREZNE PERFORMANSE TELEKOMUNIKACIONIH MREZA
UDC: 621. 39
Rezime:
U radu je prikazana analiza preslikavanja (mapping) i odnosa kvaliteta usluga (Quality of Service — QoS) i mre'-nih performansi (Network Performance — NP) digitalnih teleko-munikacionih mre'-a, ukljucujuci digitalne mreze integrisanih slu'-bi (Integrated Service Digital Network — ISDN). Opisana je namena QoS-a i NP-a i razmatran odnos izmedu preslikavanja i specifikacije QoS-a. Detaljno je opisano preslikavanje kvaliteta usluga na mrezne performanse digitalnih mreza. Analizirani su principi razvoja parametara QoS-a i NP-a, kao i kvalitativni odnosi izmedu ovih velicina. Ukazano je na potrebu da se pri projektovanju digitalnih multimedijalnih telekomunikacionih mreza analizira preslikavanje QoS na NP kon-kretne mreze, nad kojom se formira multimedijalna mreza.
Kljucne reci: kvalitet usluga, QoS, mrezne performanse, preslikavanje, digitalne mreze, ge-nerisuci parametri, primarni QoS parametri, izvedeni QoS parametri, nivo usluga, sporazum o nivou kvaliteta.
QUALITY OF SERVICE MAPPING TO COMMUNICATIONS NETWORK PERFORMANCES
Summary:
Quality of service mapping to network performances is one of the most important segments of multimedia communications network solutions. Qualitative relationship between network performanse parameters and QoS parameters is described in this paper.
Key words: quality of service, QoS, network performance, mapping, digital networks, generic parameters, primary performance parameters, derived performance parameters, service level, service level agreement.
Uvod
Uporedna analiza kvaliteta usluga (Quality of Service — QoS) i mreznih performansi (Netvork Performance — NP), odnosno QoS-a i tehnickih karakteristika digitalnih telekomunikacionih mre'-a (ukljucujuci ISDN uskopojasne i siroko-pojasne mreze) potrebna je iz vise razloga [1], a posebno s ciljem da se:
— definise namena, opisu i uporede QoS i NP digitalnih mre'-a, odnosno da se uoci svrsishodnost i vaznost ovih kon-cepata-
— pokaze kako su QoS i NP prime-njeni u digitalnim telekomunikacionim mrezama, ukljucujuci ISDN mreze-
— sagledaju pogodnosti i medusobni odnos QoS-a i NP-a-
— utvrde i klasifikuju odgovarajuce mrezne performanse za parametre koji mogu biti potrebni, odnosno od interesa su u prakticnoj primeni-
— identifikuju generisuci (generic) parametri mreznih performansi.
Definicija QoS-a, data u ITU-T pre-poruci E. 800, glasi: «Zajednicki efekat performansi usluge koji odreduje stepen
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.
593
zadovoljstva korisnika datom uslugom» (Collective effect of service performance which determine the degree of satisfaction of user of the service) [2]. Ova defi-nicija {iroko pokriva mnoga polja rada i ocene kvaliteta, uklju~uju}i i subjektivno zadovoljstvo korisnika. Me|utim, aspekti kvaliteta usluga na koje se odnosi prepo-ruka I. 350 ograni~eni su na identifikaciju parametara koji mogu direktno da se po-smatraju i mere u ta~ki u kojoj je data usluga dostupna korisniku.
U EUROSCOM projektu P. 806-G1 data je modifikovana definicija kvaliteta usluga. Po njoj kvalitet usluga predsta-vlja «stepen uskla|enosti usluge sa spo-razumom izmelu korisnika i operatora -davaoca usluge». U pomenutom projektu QoS se ozna~ava skra}enicom EQoS. Kvalitet usluga defini{e se ugovornim odnosom davaoca i korisnika usluge. Obaveza davaoca usluge ili mreze jeste da korisniku osigura kvalitet usluga koji }e biti u skladu sa zahtevima i o~ekiva-njem korisnika. Prema tome, korisnik je saglasan sa nekim ciljnim parametrima kvaliteta usluga koje mu nudi mreza, od-nosno davalac usluge. Ugovorom ili spo-razumom izmelu davaoca i korisnika usluge defini{u se procedure za pra}enje kvaliteta usluga i kontrola ciljnih vredno-sti parametara QoS-a. Pomenuti parame-tri QoS-a definisani su standardima. Me-|utim, postoje i drugi parametri QoS-a koji su po svojoj prirodi subjektivnog ka-raktera, tj. zavise od aktivnosti korisnika ili njegovog subjektivnog mi{ljenja i nisu predmet standardizacije.
Op{ti aspekti kvaliteta usluga i mre-znih performansi u digitalnim mrezama, uklju~uju}i ISDN, detaljno su opisani u ITU-T preporuci I. 350 Melunarodne unije
za telekomunikacije [3]. Telekomunikacio-na mreza, odnosno njeni tehni~ki parame-tri, omogu}avaju odreleni nivo QoS-a.
Preslikavanje i specifikacija
kvaliteta usluga
Zahtevi za QoS sukcesivno se pre-slikavaju («mapiraju») na kvantitativne parametre koji su zna~ajni za razli~ite elemente telekomunikacione mreze. Ti parametri mogu se nadgledati, i njima se moze upravljati. Zahtevi za kvalitet usluga, odnosno parametri QoS-a, preslika-vaju se na:
— performanse mreze, kao {to su protok poruka, {irina propusnog opsega kanala, ka{njenje, verovatno}a bitskih ili paketskih gre{aka pri prenosu, obrada poruka u ~vorovima mreze (sekvencijal-no ili paralelno procesiranje) —
— formate, {to se odnosi na formate protokola, brzinu prenosa, metode i algo-ritme kompresije govornih signala, algo-ritme kompresije video-slike, rezoluciju slike, itd. -
— sinhronizaciju, gde se podrazume-va sinhroni ili asinhroni na~in prenosa, stroga ili labava sinhronizacija mreze, metode sinhronizacije poruka (govor, vi-deo-slika, itd.) pri prenosu, itd. -
— tro{kove koji se odnose na cenu upotrebljene komunikacione platforme (multimedijalni sistem ili terminal), cenu veze, cenu prenosa poruka i dr. -
— korisnika, koji subjektivno ocenju-je kvalitet video slike, govora ili audio signala i grafike, ali i na vreme odziva mreze na zahtev za izvr{enje usluge, itd.
Evidentno je da mnogo faktora ima zna~ajan uticaj na «ugradnju» QoS-a u te-lekomunikacionu mrezu. Svaki od para-
594
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.
metara QoS-a mora biti, vidljiv", odno-sno merljiv i registrovan kao velicina sa kvantitativnim vrednostima koje se mogu pode{avati («skalirati») u odre|enim gra-nicama. Parametri QoS mere se u tacki gde korisnik pristupa definisanoj usluzi.
Aplikacioni zahtevi za QoS prevode se na parametre visokog nivoa koji teh-nicki specificiraju ono {ta korisnik zahte-va. Korisnik defmi{e specifikaciju zahte-va kvaliteta usluge, koja se u mrezi pre-vodi na parametre koji tehnicki specificiraju ono {to korisnik usluge zahteva. Specifikacije QoS-a su razlicite na razli-citim sistemskim nivoima, a koriste se za konfigurisanje mehanizama QoS na svim nivoima arhitekture telekomunikacione mreze. Postoji vi{e sistemskih nivoa mreze, a moguci su:
— protokoli — na mreznom i tran-sportnom sloju (treci i cetvrti sloj OSI si-stema) —
— operativni sistemi — mrezni opera-tivni sistem, upravljanje resursima, rad u realnom vremenu-
— distribuirana platforma — centralni procesor, memorije, baferi, video-kame-ra, audio oprema-
— aplikacije koje se odnose na odre-lene mrezne primene, odnosno klase usluga.
Zahtevi za QoS, odnosno kvalitet usluga, preslikavaju se na resurse teleko-munikacione mreze. Mreza mora posedo-vati odgovarajuce mrezne parametre, odnosno resurse (kanale sa odgovarajucim propusnim opsegom, ka{njenjem prili-kom prenosa, bitskim protocima, itd.) i mehanizme (protokoli, algoritmi, sinhro-nizacija) koji mogu da realizuju zeljene -zahtevane parametre QoS.
Korisnicki zahtevi za kvalitet usluga, koje telekomunikaciona mreza treba da podrzi, defmi{u se u formi specifikacije. Specifikacija QoS-a sadrzi zahteve za:
— performanse mreze — ocekivane karakteristike performansi mreze koje su potrebne za obezbe|enje resursa-
— sinhronizaciju — karakteristike ste-pena sinhronizacije koji se zahteva izme-lu odgovarajucih usluga, dogalaja ili in-formacionih tokova kroz mrezu-
— nivo usluga — defini{e se nivo re-sursa koji se zahteva za odrzavanje ga-rantovanih performansi mreze, a time i zahtevanog kvaliteta usluga-
— tro{kovi usluge — cena koju korisnik treba da plati za zahtevani nivo kvaliteta usluge-
— upravljanje QoS-om — stepen mo-guce adaptacije QoS-a koji moze biti pri-hvatljiv ili menjan (skaliran) ukoliko ugovoreni QoS ne moze biti ostvaren.
Imajuci sve to u vidu, namece se pi-tanje kako QoS «ugraditi» u telekomuni-kacionu mrezu. Ugradnja QoS-a obuhva-ta niz aktivnosti na izradi i definisanju odrelenih tehnickih re{enja, kao {to su:
— koncepcija i konstrukcija op{te tehnicke osnove (ukljucujuci protokole i arhitekturu kvaliteta usluga), odnosno kostur (Framework) QoS-a-
— specifikaciju QoS koja obuhvata de-taljno navedene aplikacione zahteve QoS-
— mehanizmi QoS (protokoli, algo-ritmi) koji realizuju zeljene, odnosno zahtevane parametre QoS-
— preslikavanje (mapiranje) zahteva QoS na resurse telekomunikacione mre-ze, odnosno na mrezne parametre (NP).
Tezi{te ovog rada usmereno je na ana-lizu preslikavanja QoS-a na NP, a posebno na definisanje namene QoS-a i NP-a.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.
595
Namena mreznih performansi i
kvaliteta usluga
Medunarodna unija za telekomuni-kacije, preporukama serije I, definisala je sluzbe prenosa i telesluzbe za digitalne uskopojasne i sirokopojasne mreze inte-grisanih sluzbi (ISDN). Ova defmicija pomenutih sluzbi data je preko tzv. refe-rentnog modela ISDN mreze. Medu glavne karakteristike tih sluzbi spada skup parametara QoS, koje nude pojedi-ne sluzbe prenosa. Ti parametri su kori-snicki orijentisani, a odnose se na ele-mente koji podrzavaju odredene sluzbe prenosa. Nosioci sluzbi prenosa i teleslu-zbi podrzavaju se razlicitim vrstama ve-za, pri cemu svaka od njih obuhvata ne-koliko tipova elemenata za povezivanje, odnosno razlicitih interfejsa. Na slici 1 referentnog modela digitalne mreze inte-grisanih sluzbi prikazano je kako je kon-
cept QoS-a i NP primenjen u ISDN mre-znom okruzenju. Kvalitet usluga odnosi se na telesluzbe i na sluzbe prenosa, dok se mrezne performanse odnose iskljucivo na sluzbe prenosa, sto znaci da su parametri NP mrezno orijentisani.
Namena QoS-a
Korisnik obicno ne zna kako je od-redena usluga obezbedena, niti kako je ta usluga u mrezi tehnicki realizovana. Me-dutim, on je zainteresovan za uporedenje odredene usluge sa nekom drugom uslu-gom, prema korisnicki orijentisanim per-formansama, koje se odnose na uslugu s kraja na kraj veze. Prema tome, sa kori-snicke tacke gledista, kvalitet usluga mo-ze se predstaviti parametrima koji:
— upucuju na efekte koje korisnik uocava, a ne na to u kakvoj su oni vezi sa mrezom-
Sl. 1 — Referentni model digitalne mre'-e integrisanih slu'-bi:
TA — terminalni adapter- TE1 — terminalni uresa ISDN interfejsom- TE2 — terminalni urebez ISDN interfejsa- NT1, NT2 — mre'-ni zavrseci- R, S, T — referentne tacke (interfejsi) —
QoS — kvalitet usluga
596
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.
— nece zavisiti, po njihovoj definici-ji, od toga kako su ti parametri realizova-ni u mrezi-
— uzimaju u obzir sve aspekte uslu-ge, sa korisnicke tacke gledista, koje mo-gu biti merene u pristupnoj tacki usluge-
— opisani su terminologijom nezavi-snom od termina vezanih za mrezu, i za-jednickim jezikom koji razumeju obe stra-ne, tj. korisnik i operator (davalac usluge).
Navedeni zahtevi moraju se imati u vidu pri uvodenju novih parametara QoS u slucaju evolucije mreze, odnosno kon-vergencije paketskih i javnih mreza sa komutacijom kanala.
Namena NP-a
Davalac usluge (operator) zaintere-sovan je za efikasnost mreze pri obezbe-divanju usluga korisniku. Sa tacke gledista operatora performanse NP se najbolje iskazuju parametrima koji obezbeduju informacije koje su korisne za: razvoj te-lekomunikacione mreze, planiranje mre-za (nacionalnih i medunarodnih), eksplo-ataciju i odrzavanje mreze.
Korisnicki orijentisani parametri QoS obezbeduju osnovu za projektova-nje mreze, ali oni ne moraju biti upotre-bljeni pri definisanju zahteva za performanse pojedinih veza. Na slican nacin parametri NP direktno odreduju QoS, ali oni nece opisivati dati kvalitet usluga na nacin koji je razumljiv korisniku. Oba ti-pa parametara su potrebna, a njihove vrednosti moraju biti kvantitativno uskla-dene da bi mreza bila efikasna pri poslu-zivanju korisnika. Definicija QoS i NP oznacava da treba da postoji jasno presli-kavanje njihovih vrednosti, cak i kada iz-
medu njih ne postoji direktna relacija («jedan prema jedan»).
Razlike koje postoje izmedu kvaliteta usluga i mreznih performansi prikazane su u tabeli.
Razlike izmedu kvaliteta usluga i mreinih performansi
Kvalitet usluga (QoS) Mrezne performanse (NP)
Korisnicki orijentisan Orijentisane prema operatoru
Usmeren na korisnicki uocljive efekte kvaliteta Usmerene na planiranje, razvoj, projektovanje, eksploataciju i odrzavanje
Sadrzi atribute usluga i sluzbi Sadrzi atribute elemenata za povezivanje
Definise se u pristupnim tackama usluge Definisu se s kraja na kraj veze ili izmedu elemenata za povezivanje
Principi razvoja parametara
QoS-a i NP-a
Paznju zasluzuje pitanje da li se i pod kojim uslovima mogu meriti ili defi-nisati novi parametri QoS-a i NP-a. Po pitanju izdvajanja, merenja, razvoja i uvodenja novih QoS i parametara NP, vaze sledeci opsti principi:
— definicija parametara QoS treba da bude strogo zasnovana na dogadajima i stanjima koja su uocljiva u pristupnim tackama usluge i nezavisna od mreznih procesa, kao i dogadaja koje podrzava usluga-
— defmicija parametara NP, treba da bude strogo zasnovana na dogadajima i stanjima koja su uocljiva u referentnim tackama referentnog modela mreze, odnosno na specificnim interfejsnim signalima-
— koriscenje dogadaja i stanja, pri definisanju parametara, treba da omoguci njihovo merenje u tackama referentnog modela mreze. Takva merenja treba da budu ponovljiva, tako da se mogu verifi-kovati u skladu sa opsteprihvacenom sta-tistickom tehnikom verifikacije rezultata.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.
597
Pri defmisanju i uvodenju novih vrednosti navedenih parametara ima se u vidu da usluge u istoj mrezi moze obez-bedivati vise operatora. U takvim uslovi-ma mreza treba da omoguci komunikaci-ju sa razlicitim nivoima QoS-a. Prema tome, u praksi se korisnici mogu oprede-ljivati za razlicite nivoe QoS-a.
Pri defmisanju parametara QoS-a u ISDN mrezi treba imati u vidu referentnu konfiguraciju mreze, odnosno koncept sluzbe prenosa i telesluzbe, kako je pri-kazan na slici 1. Postoji razlika izmedu vrsta parametara koje opisuju QoS sluzbe prenosa i onih koji se odnose na teleslu-zbe, jer su pristupi u ova dva slucaja raz-liciti. Tako, na primer, u slucaju teleslu-zbi interfejs izmedu korisnika i operatora moze biti interfejs «covek-masina» (man-machine). Medutim, u slucaju sluzbe prenosa taj interfejs odgovara referentnim tackama S ili T. Kao rezultat prethodnih cinjenica, neki parametri koji opisuju QoS telesluzbi bice razliciti od onih koji opisuju QoS sluzbe prenosa.
Prilikom opisivanja QoS-a teleslu-zbi, treba da budu uzete u obzir perfor-manse terminalnih uredaja. Za telesluzbe treba da bude ostvareno preslikavanje iz-medu QoS-a telesluzbi i performansi ko-risnickog uredaja, ukljucujuci terminal i ukupne elemente NP koji podrzavaju tu uslugu. Za sluzbe prenosa treba da bude ostvareno preslikavanje izmedu QoS-a sluzbe prenosa i ukupnih NP (s kraja na kraj veze) elemenata mreze koji podrza-vaju tu uslugu.
Kada se uvode, odnosno definisu ili razvijaju novi parametri NP, moraju se imati na umu sledeci zahtevi:
— parametri NP moraju biti merljivi na granici konekcionih elemenata mreze za koje se oni definisu,
— njihova definicija se ne sme zasni-vati na usvajanje internih karakteristika mreze.
Preporukom ITU-T I. 350 definisani su primarni i izvedeni parametri mrezne performanse. Parametar primarne perfor-manse (ili mera toga parametra) odreden je na osnovu direktnog posmatranja do-gadaja u pristupnim tackama usluga ili na granicama konekcionih elemenata. Iz-vedeni parametar performanse (ili mera toga parametra) odreden je na osnovu posmatranja jednog ili vise relevantnih primarnih parametara performanse i pra-ga odlucivanja za svaki relevantni pri-marni parametar performanse.
Moze se postaviti pitanje — kakav je medusobni odnos odredenog primarnog i izvedenog parametra performanse mreze (NP). Brojni tipovi dogadaja mogu biti direktno posmatrani u pristupnim tacka-ma usluge ili na granicama konekcionih elemenata.
Parametri koji se odnose na interval izmedu specificnih dogadaja i frekvenci-ja pojavljivanja dogadaja mogu se meriti. Takvi direktno izmerljivi parametri, ili primarni parametri performanse, opisuju QoS (u pristupnim tackama usluge) ili NP (na granicama konekcionih elemena-ta) u periodu kada je usluga ili veza ras-poloziva. Izvedeni parametri performan-se opisuju performansu na osnovu doga-daja koji su definisani kao pojava kada vrednost funkcije primarnog parametra (ili parametara) performanse prede odre-deni prag. Takvim utvrdenim pragom do-gadaja identifikuje se prelaz izmedu ras-polozivih i neraspolozivih stanja. Parametri koji se odnose na interval izmedu utvrdenih pragova dogadaja i njihova fre-kvencija mogu se identifikovati. Tako
598
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.
utvrdenim parametrima performanse opi-suje se QoS i NP za sve intervale u koji-ma je usluga ili veza neraspoloziva.
Kvalitativni odnos izmedu generisucih parametara performansi i parametara QoS
Preporukom I. 350 definisano je ukupno devet generisucih parametara performansi, a to su: brzina pristupa, tacnost pristupa, pouzdanost pristupa, brzina pre-nosa informacija, tacnost prenosa infor-macija, pouzdanost prenosa informacija, brzina raskidanja veze, pouzdanost raski-danja veze, tacnost raskidanja veze.
Ovi parametri su razvijeni, odnosno dobijeni primenom tzv. matricnog pristupa koji je prikazan na slici 2. Matricni pristup (matrica 3×3) koristi se za defini-sanje raspolozivosti veze zahtevanog kvaliteta usluge. Pomenuta matrica pred-stavlja metodu kojom se identifikuju i or-ganizuju parametri mreznih performansi. Takav «alat» moze se koristiti kao osno-va za sakupljanje i evaluaciju parametara mreznih performansi digitalnih mreza, ukljucujuci ISDN.
Matricni pristup za definisanje mre-znih performansi i raspolozivosti veze ogleda se u sledecem:
… 1 0 0 1 0 1 о 0 11 0 …
i A
I I
Availability states 1 1
during successive 1 ~
performance periods
RASPOLOZIVA STANJA U TOKU UZASTOPNIH PERIODA PERFORMANSI
Sl. 2 — Matricni pristup 3*3 i odredivanje raspolo'-ivih stanja
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.
599
— svaka vrsta matrice predstavlja jednu od tri osnovne i odvojene teleko-munikacione funkcije-
— svaka kolona matrice predstavlja jednu od tri zajednicke specificne velici-ne koje su moguce onda kada je neka mrezna funkcija aktivirana-
— matricni parametri definisani su na osnovu dogadaja na granicnim tacka-ma konekcionih elemenata, i nazivaju se primarnim parametrima performansi (Primary performance parameter). Izve-deni parametri performansi (Derived performance parameter) definisani su na ba-zi funkcionalnog odnosa primarnog para-metra performanse, odredenog praga i vremena posmatranja-
— primarni NP parametri treba da budu definisani tako da su merljivi na granicama konekcionog elementa (ele-menata) na koji se odnose. Definicija pa-rametara NP ne sme da zavisi od posmatranja pojava u mrezi koje se na granica-ma konekcionih elemenata ne mogu de-tektovati-
— raspolozivost je izvedeni parame-tar performansi. Odlucivanje o odgovara-jucim primarnim parametrima perfor-mansi, datim pragovima i algoritmima, na osnovu matricne metode, predstavlja predmet buducih detaljnih proucavanja i istrazivanja.
Ovom metodologijom, koristeci ma-tricu 3×3, moze se definisati raspolozi-vost mreze koja je predmet projektovanja ili gradnje.
Obezbedenje QoS u komunikaciji
preko vise mreza
U prethodnoj analizi QoS i NP posmatrani su u okviru telekomunika-cione mreze jednog operatora, odno-
sno davaoca usluge. Problem je kako obezbediti QoS u slucaju kada vise operatora, odnosno mreza, treba da omoguci odredenu uslugu, tj. komuni-kaciju sa zahtevanim kvalitetom. U projektu EUROSCOM-a definise se evropski sistem QoS-a (oznacava se skracenicom EQoS). EQoS se odnosi, pored ostalog, na pitanje ponude i upravljanja kvalitetom usluga u komunikaciji koju podrzava vise davalaca usluga (operatora), kao i na sporazum o nivou usluga (Service Level Agreement, SLA) koji se zakljucuje izmedu korisnika i operatora.
Moze se reci da je EQoS «gene-ricki» sistem. On nije vezan za kon-kretnu mrezu i primenjenu tehnologi-ju, a ukljucuje vise vrsta davalaca i korisnika, vise davalaca istih usluga, sve vrste tehnickih resenja za isporuku usluga, kao i elemente koji se odnose na upravljanje kvalitetom i odrzavanje (merenje parametara, defektaciju uzro-ka degradacije, itd.).
U sporazumu o nivou usluga defi-nisu se ciljne vrednosti odredenih pa-rametara QoS-a, kao sto je kasnjenje, varijacija kasnjenja ili raspolozivost. Takode, u sporazumu se mogu specifi-cirati dve vrste ciljnih vrednosti parametara QoS-a:
— «cvrste» obaveze po zahtevima za kvalitet usluga, sto znaci da je striktno definisan saobracaj i odredeni strogi po-stupci pri degradaciji kvaliteta usluga-
— zahtevi za kvalitet koji se odnose na «labavo» definisan saobracaj i sporije postupke reakcije pri degradaciji kvaliteta.
Primeni EQoS sistema prethode od-redene aktivnosti, a to su:
— izrada detaljnog opisa usluga-
600
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.
— identifikacija svih ucesnika u pru-zanju usluge, opis njihovih obaveza i ulo-ga, kao i njihovih me|usobnih odnosa-
— evidentiranje i identifikacija svih usluga koje pruzaju podoperatori. Podo-peratori ucestvuju u formiranju i podrza-vaju uslugu koju korisniku nudi primarni operator-
— identifikacija svih meluveza (in-terfejsa, poslovnih i tehnickih veza) —
— izrada opisa sadrzaja sporazuma o nivou usluga za svaki identifikovani par korisnik — davalac usluge.
Na osnovu ovih aktivnosti realizuje se SLA — sporazum o nivou usluga, koji treba da sadrzi: opis usluge, QoS para-metre, odredbe o tarifi, pravna pitanja, itd. U praksi se primena EQoS sistema najcesce realizuje na dva nacina [6]: kva-litetom usluga s kraja na kraj veze i lan-canim postupkom obezbelenja kvaliteta.
Kvalitet usluga s kraja na kraj veze je slucaj kada primarni davalac usluge sa korisnikom zakljucuje sporazum o kvali-tetu usluge po principu jedinstvene (sop-stvene) odgovornosti. Slican princip od-govornosti postoji kod tradicionalnih veza. Za njih postoje melunarodni standar-di (kao sto je na primer ITU-T preporuka G. 826) koje su prihvatile sve evropske zemlje, pa i Evropska zajednica. Takvi standardi «preporucuju» parametre kvaliteta usluga i metode ispitivanja koje se primenjuju radi provere kvaliteta. Tako, na primer, ako se nudi usluga iznajmlje-ne linije bitskog protoka 2048 kb/s, usluga ISDN virtuelnog voda, itd., svi opera-tori postuju kvalitet definisan ITU-T pre-porukama, odnosno melunarodnim stan-dardima. Takve standarde prihvataju raz-licite zajednice i entiteti, grupisu se u
asocijacije ili federacije entiteta i koriste ih u melusobnim sporazumima.
Pri izradi sporazuma izmelu kori-snika i primarnih davalaca usluga pome-nuti standardi se koriste u celosti ili nji-hovi pojedini delovi. Na taj nacin obez-beluje se da kvalitet u komunikaciji s kraja na kraj veze bude u skladu sa od-redbama unetim u sporazum o QoS-u izmelu korisnika i davalaca usluga. Tako, na primer, ako korisnik trazi iznajmljeni melunarodni vod protoka 2048 kb/s, u realizaciju ove usluge ukljuceno je vise davalaca. Primarni davalac, koji postuje preporuku G. 826, uspostavlja iznajmljeni vod sa drugim davaocem, koji takole za-dovoljava zahteve iz G. 826. Time se obezbeluje da sporazum o QoS-u izme-lu krajnjeg korisnika i primarnog davao-ca bude podskup QoS parametara i njihovih ciljnih vrednosti sadrzanih u preporu-ci G. 826, s kraja na kraj veze.
Lancani postupak obezbelenja kvaliteta predstavlja poseban nacin realizaci-je kvaliteta usluge kada je vise entiteta lancano povezano melusobnim sporazu-mima. Korisnik usluge prihvata odrelene ciljne vrednosti kvaliteta usluga (na primer: varijacija kasnjenja, raspolozivost, itd.) koje mu nudi primarni davalac. U daljem postupku primarni davalac, sada kao korisnik, zakljucuje sporazum sa svojim podisporuciocem o usluzi koja je potrebna za realizaciju pocetne usluge. Lanac se tako nastavlja dalje od odredi-sta. Sporazum zakljucen izmelu korisnika i primarnog davaoca usluga sadrzi sve zahtevane vrednosti parametara QoS-a, a na njih se obavezuje primarni davalac. Da bi ispunio preuzete obaveze, primarni davalac sklapa sa susednim davaocem
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.
601
novi sporazum o QoS-u. On moze imati druge skupove obaveza (rezervacija re-sursa, varijacija ka{njenja, itd.), koje }e osigurati ispunjenje zahtevanih izvornih vrednosti parametara QoS-a.
Zakljucak
Preslikavanje kvaliteta usluga (QoS) na mrezne parametre (NP) preduslov je da telekomunikaciona mreza omogu}i odre-deni nivo QoS-a. Nove klase usluga, kao {to su: komunikacija u realnom vremenu, videokonferencija, paketski prenos govo-ra, multimedijalna komunikacija, usluge telemedicine, rad na daljinu, itd., odrede-
na telekomunikaciona mreza moze da obezbedi samo pod uslovom da postoji preslikavanje QoS-a na NP. Raspolozi-vost mreze utvrduje se na osnovu odnosa primarnih mreznih parametara i kvaliteta usluga.
Literatura:
[1] Jevtovic, M.: Kvalitet usluga telekomunikacionih mreza, IBSN
86−903 281−1-4, Izdavac Grafo-@ig, Beograd, 228 strana, 2002.
[2] ITU-T: Rec. E. 800, Terms and definitions reated to quality of service and network performance, Geneve, 1994.
[3] EUROSCOM: Project P806-G1- Deliverable 1. september 1999.
[4] ITU-T: Rec. E. 801, Framework for service quality agreement,
Geneve, 1996.
[5] ITU-T: Rec. I. 350, General aspectof quality of service and network performance in digital networks including ISDNs, Geneve, 1993.
[6] Markov, S.- Jovovic, R.: Kvalitet usluga u uslovima konku-rencije, Telekomunikacije, No 1, Beograd, januar-jun 2003.
602
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.

ПоказатьСвернуть
Заполнить форму текущей работой